Intervju

1.Često nam se na poslu i u životu dešava da se nadjemo pred naizgled nesavladivim

preprekama, šta je onda najbolje uraditi?

Da bi fudbaler postigao gol potrebno je da ima mnoštvo sposobnosti koji će mu

omogućiti da ostvari svoj cilj. Jedno je svakako sposobnost da se sagleda celina, da se

igra timski i da se koriste specifične sposobnosti i veštine koje su delom nasleđene a

delom stečene ogromnim i napornim trudom. Dakle, da bi se učestvovalo u organizaciji

igre i konačno realizaciji što je u fudbalu svakako postignut gol, treba savladati mnoštvo

prepreka pa makar to bila i naizgled ona nesavladiva poput igrača Barselone Lajonela

Mesija. U svemu je bitan motiv iz koga se crpi snaga da se savlada prepreka koja je

pred nama. Kada pitate fudbalera kako se osećao kada je postigao gol, on će vam

odgovoriti da se taj nivo zadovoljstva ne može rečima opisati. Zato je i najveća nagrada

koju možemo dobiti za savlađivanje prepreke radost i zadovoljstvo, a naravno što je

prepreka teža radost je sve veća. I to je zaista jedini put kojim treba da idemo. Ako

stanemo pred preprekom i ništa ne uradimo možda se trenutno ništa loše neće dogoditi,

ali ako stanemo pred mnoštvom različitih prepreka motiv za delanjem će se jednostavno

ugasiti. Čovek je dinamičko biće koje ima potrebu za napredovanjem. I zato je potrebno

da stalno i iznova pronalazi nove izazove ili da oni, tj. izazovi pronađu nas.

2.Promene se ponekad teško prihvataju, a znamo da su neminovne. Zbog ćega većina loše

reaguje na promene?

Promene su konstantan faktor u životnoj dinamici. Ako snimite jednu fotografiju koja će

stalno držati jedan isti kadar u fokusu ali u različitim periodima dana, dobićete onoliko

različitih snimaka koliko je I okidanja na fotoaparatu. Dakle, nemoguće je u različitim

vremenskim periodima snimiti dve iste fotografije. Sa takvom dramom se i život pred

našim očima menja. Nešto možemo da predvidimo i da pretpostavimo da će da se

dogodi, a ostalo nam se jednostavno događa i ti događaji su izvan nas. Postoje promene

koje su traumatične poput smrti bliske osobe, siromaštva, rata, otpuštanja sa posla i sl.

Kako ćemo se nositi sa tim promenama zavisi od toga kako smo pripremljeni za sve to,

odnosno, koliko smo uvežbani i utrenirani. Promene koje nisu povoljne po nas izazivaju

strepnju, brigu i ponekad šok. A posle tog prvog trenutka kad nam se desi nepovoljan

događaj potrebno je da pravimo izlaznu strategiju. Najbolje je da podelimo sa prijateljima

kolegama ili konačno sa psihologom i da tako zajedno rešavamo problem. Najgore je

ne baviti se svojim problemom i stavljati ga pod tepih, to samo može povećavati nivo

nezadovoljstva i često postajemo i agresivni prema okolini. Čovek je socijalno biće

i potrebna mu je podrška da prođe kroz neki težak period. Svesnost da su promene

neminovne postaje ključ naše sposobnosti da se prilagodimo novim situacijama.

3.Kako da se lakše naviknemo na novonastale situacije na poslu, na novine,na promene?

Zaposleni se danas suočavaju sa sve snažnijim i dinamičnijim promenama unutar firme

i van nje. To samo znači da bi trebalo razvijati posebne adaptibilne sposobnosti koje će

im pomoći da se suoče sa stvarnošću . Ovo ubrzanje događaja zahteva dodatan napor i

trud kako bismo bili u skladu sa promenama. Zato samo dobro razvijena komunikacija

na svim nivoima unutar firme može pružiti dobru atmosferu da se prilagodimo

novonastalim promenama. Preduzeća u budućnosti će sve više prelaziti na participativni

stil rukovođenja koji podrazumeva jasnu i dvosmernu komunikaciju u kojoj su svi

zaposleni aktivno uključeni. Samo će tako dobro oraganizovani sistemi u kojima postoji

briga i interes za potrebe pojedinca opstati u budućnosti na tržištu. Dakle, sama svesnost

da živimo u svetu brzih događanja i promena nas mora pokrenuti da razvijamo niz

kompetencija koje će nam pomoći da prihvatimo datost u kojoj se nalazimo. Savremeni

radnik ima zadatak da se stalno obučava, da se konstantno obrazuje i razvija nove veštine

kako bi ostao konkurentan i opstao u sistemu.

4.Da li da bismo prihvatili promene sto bezbolnije, moramo da menjamo i sebe, da se

usavršavamo?

Novi koncept edukacije podrazumeva celoživotno učenje. Potrebno je mnogo više

napora i ulaganja nego generacijama pre nas. Pored našeg redovnog posla koji radimo

potrebno je da stalno stičemo nove kompetencije. A to se svakako dešava van našeg

radnog vremena. Tako da se polako vraćamo u devetnaesti vek kada se radilo 16 sati

dnevno. Neke prognoze 80-tih godina da će se radno vreme smanjivati i da će problem

čoveka u budućnosti biti slobodno vreme i kako ga organizovati se očito nisu obistinile.

Savremeni poslovni čovek je posvećen svom poslu tokom čitavog dana. To svakako utiče

na povećan nivo stresa koji dalje poput domino efekta stvara negativnu i nepovoljnu

atmosferu koja loše utiče na čitav sistem. Tako da budućnost vidim jedino u povećanoj

brizi vlastodržaca za psihički život svojih zaposlenih. Poput trendova u GOOGLE-u koji

dopuštaju svojim zaposlenima da se tokom radnog vremena opuštaju i rekreiraju kako bi

smanjili nivo stresa. I zaista jedino zadovoljni radnik može da pruži maksimalan učinak.

5.Profesionalni razvoj je neizbežno da prati i lični? Zbog čega?

Lični razvoj je imperativ za normalan  produktivan život. Čitav naš školski sistem je

do sada bio usmeren ka sticanju znanja  to uglavnom onog koje je neprimenljivo. Kada

mlad čovek izađe sa fakulteta u Srbiji nije sposoban da se odmah uključi u određen

poslovni sistem. Potrebna mu je još jedna škola kako bi se adaptirao na zahteve radnog

mesta. Dobar je trend u Srbiji da na nekim privatnim fakultetima pogotovu po pitanju

poslovne psihologije izlaze već gotovi kadrovi koji su sposobni da se uhvate u koštac

sa novim izazovima. Razvoj naše ličnosti počinje već u stomaku majke i traje sve do

našeg odlaska sa ovog sveta. Ako su naši roditelji napravili greške u vaspitanju i loše

uticali na naš psihofizički razvoj to ne može da bude opravdanje da se ne trudimo da

loše na sebi ispravimo. Jer ljutit i gnevan čovek će teško biti sposoban da uspostavlja

dobre međuljudske odnose a samim tim će imati I manje šanse da se zadrži na radnom

mestu. Uslov svih uslova za normalan i uspešan život u zajednici bilo da je to porodica,

posao, sportski klub  sl. jeste očuvanje i razvoj psihičkog zdravlja. Samo ova svesnost

da je mentalna higijena isto tako potrebna kao što se brinemo za čistoću našeg tela nam

može pružiti nadu da ćemo dostići istinsko zadovoljstvo i ispunjenost u svom životnom i

radnom veku.