Unutrašnji život

Moji odgovori na neka pitanja o unutrašnjem životu

1)      Šta je unutrašnji svet, kako ga definisati? Da li je to alter ego, podsvest..?

Istorija čovečanstva je ispunjena čudesnim traganjem za različitim i raznorodnim odgovorima na mnoga pitanja  za koje je teško dati univerzalan odgovor.  Objašnjavajući svet u nama i svet izvan nas čovek teži uvek jednostavnim i sigurnim definicijama i rešenjima jer ga one kao takve čine bezbednim i zaštićenim od  opasnosti i beskonačnosti  nepoznatog.  Po principu da ono što ne vidim to i ne postoji.   Takva nas logika sputava da uronimo u beskonačnost prapevanja, kako je lepo rekao jedan naš veliki mislilac i kompozitor Enriko Josif.     Međutim, čovek je ipak biće koje je sklono riziku i zahvaljujući tome se upušta u najveću avanturu-traganja sa smislom i otkrivanjem unutarnjeg sveta punog iskušenja, izazova, opasnosti ali i lepote. Mi smo rođeni sa mogućnošću da spoznajemo i upoznajemo svet. Naše biće je dizajnirano da upija svet oko sebe i da ga unosi u sebe-tako se stvara interakcija spoljašnjeg sa unutrašnjim-jedno utiče na drugo u komplikovanom spletu emocija, misli, oblika, boja, zvukova..... Lepota svega toga je to što unutrašnji svet nije samo posledica iskustva, interakcije sa spoljašnjim već i jedan nevorovatan izvor u kojem je sadržano iskustvo čitavog ljudsko roda.

2)    

  

Koliko je važno da čovek ima unutrašnji svet i da ga neguje? U kakvoj su relaciji unutrašnji i spoljašnji svet? Da li je to odnos akcije i reakcije?

Svi mi imamo i tzv. unutrašnji svet koji je splet i svesnog dela naše ličnosti ali i nesvesnog koji često u iskustvima mnogih ima glavnu ulogu. No, veliko je pitanje koliko želimo i možemo da se suočimo sa samim sobom i da težimo da upoznamo sebe i svoje potencijale-darove i  da tako prevaziđemo banalnost datosti. Čovek je inertan, gravitacija nas vuće ka horizontali i statičnosti...potrebno je puno volje da nešto učinimo sa sobom i da bismo se pokrenuli ka napred. I spoljašnji i unutrašnji svet su deo našeg sagledavanja stvarnosti i u stalnoj su interakciji...nekada nešto činimo što nas pokreće spolja-neka prijatna draž a ponekad delamo prema motivaciji koja je iznutra. Mi svojim delanjem menjamo spoljašni svet i ta promena utiče na unutarnju stvarnost kroz doživljaj te promene. To je prava dijalektika.

3)     

Koje su tehnike za očuvanje unutrašnjeg sveta?

Kada je čovek u opasnosti naš organizam nas na to upozorava i onda bežimo kako bismo sačuvali život. Medjutim, ovo često i biva psihološki mehanizam koji nas udaljava od suočavanja sa problemima i onda te probleme potiskujemo. Stavljamo ih na stranu u rezervoar našeg nesvesnog. Surova posledica takvog mehanizma je ta što će nam nagomilavanje nerešenih problema u naše malo biće jednog dana eksplodirati u obliku depresije, stalnog straha, strepnje ili nekih težih psihičkih oboljenja. Zato  je rešenje da se ozbiljno pozabavimo svojom mentalnom higijenom i da čistimo sve što zaprlja našu dušu. Čovek to ne može sam da radi i zato je dobro javiti se osobama koje su stručne i obučene za pružanje psihološke pomoći i podrške.

4)      Koliko ima istine u rečenici „naše misli su naše ogledalo“ ili „kakve su ti misli, takav ti je život“? Ima li čovek sposobnost da kontroliše sopstvene misli i kako dalje razvijati tu sposobnost?

Misli svakako određuju način na koji ćemo tumačiti stvarnost oko sebe. Vrednosni sistem je ključ za postojanje. Jer sa njim sve merimo..a od toga kakvim aršinima merimo će nam zavisiti i kvalitet života. Mnoge misli koje nam naviru ne možemo kontrolisati, ali ih možemo prihvatiti i na taj način im oduzeti moć koje one ponekad imaju nad nama.

5)      

Koliko je naše „unutrašnje ja“ u stvari odraz našeg identiteta pred drugima? Da li naše „unutrašnje ja“ određuje nađu sudbinu ili možda neke nepredvidive stvari koje nam se dešavaju?

Naša uloga pred drugim se može drastično razlikovati od naše unutrašnje percepcije svoga ja. Skoro svaki čovek ima masku pred drugim. Neko malu, jedva vidljivu a neko grotesknu koja naš štiti da nas drugi ne bi upoznao  a potom i povredio. Tako da, što je veća razlika izmedju onoga kako mi sebe vidimo i kako nas drugi vide to je i dublji  psihološki tesnac u kojem se mi nalazimo...koji nas ponekad može i istisnuti iz života.

6)     

Koje opasnosti vrebaju od povlačenja u sebe i svoj unutrašnji svet? Koliko nas um, unutrašnji svet, podsvest "razboljeva" a koliko leči?

Postoje dve krajnosti koje  su opasne za čovekovu ličnost. Jedna je potpuna posvećenost spoljašnjem svetu u kojem gubimo svoju ličnosnost i autentičnost jer smo onda poput flaše bačene u more-sudbina našeg života je u stihiji sveta. Sa druge strane je potpuno okretanju ka unutra koje nas opet čini pasivnim, zatvorenim i na kraju nepostojećim..Oba puta nas depersonalizuju i vode u besmisao.

7)      Gde su granice naše unutrašnje snage? U kojoj meri način života determiniše našu životnu energiju, a u kojoj meri je ona biološki potkovana?

Unutrašnja motivacija je najsnažniji pokretač čovekovog života---radoznalost dolazi iznutra. Prosto smo programirani da spoznajemo svet ali se nažalost težina svetine i postojanja, ponekad surove stvarnosti, surva na našu nejaku dušu.  Tada život  postaje samo puka borba za opstanak. Ključ našeg postojanja je da tokom života iznadjemo mehanizme koji će nam sačuvati radost i smisaonost  nasuprot težini egzistencije koja nam je data.